Geopolitika je dugo bila zanemarivana i negirana. Diskvalifikujuće je svođena na „prevaziđen pristup", „arhaičan način mišljenja", „ideološku dogmu", „doktrinarno zastranjivanje"…, i tako poricana njena naučna i upotrebna vrednost. Uprkos tome, geopolitika je od naučne discipline dosegla nivo samostalne nauke, a svet uporedo postajao sve više geopolitičan. Balkan je sinonim geopolitike i nikada nije prestao da se suočava sa tom činjenicom. Ma koliko „bežao" od geopolitike, geopolitika ga je uvek „sustizala". Ta njegova prošlost, sadašnjost, a izvesno je i budućnost naročito važi za Srbiju, srpski narod i srpske zemlje u celini. Pokazalo se da je misliti i delati geopolitički za Srbe od životne važnosti.

Danas se srpska naučna, prosvetna, kulturna, medijska i javna scena uopšte suočavaju sa reafirmacijom geopolitike. To je „eho" burnih procesa preraspodele moći i političko-teritorijalnog restrukturisanja od globalnog do regionalnog nivoa. Uzroci i posledice se najadekvatnije objašnjavaju na geopolitički način, i to širom sveta bez izuzetka – od Pekinga i Tokija, do Vašingtona i Buenos Ajresa, i od Moskve i Berlina, do Nju Delhija i Pretorije. Paradoksalno – s jedne strane, geopolitika je zahvaćena pravom poplavom senzacionalističkih analiza „estradnih" novinskih, podkast i TV analitičara od kojih joj preti opasnost da postane „sve i ništa". S druge strane, sporo i nedovoljno se pozicionira u visokoškolskim i naučno-istraživačkim institucijama, gde tzv. stare nauke žele da je i dalje zadrže u stanju hibernacije.

Stoga je formiranje Centra za geopolitička istraživanja ne samo akademska, već i praktična potreba. On bi trebalo da bude centar gravitacije za već geopolitički obrazovane i istraživački dokazane autore gde će raspravljati o aktuelnim pojavama i procesima, preispitivati stereotipe i dekonstruisati predrasude, te strategološki razmatrati scenarije za vreme koje dolazi, prvenstveno u balkanskom i srpskom ključu. Uporedo, sabiraće mlade i pružiti im nedostajuće geopolitičko znanje, motivišući ih da svoju kreativnu energiju usmere na razmišljanje u smislu „oprostorenja političkog". Jer samo u tom slučaju neće budućnost iznenaditi njih, već će oni iznenaditi i kreirati budućnost. Na „polzu" svoju, svoga naroda i države.

Milomir Stepić rođen je 30. avgusta 1959. godine u Beogradu. Na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je diplomirao, magistrirao, doktorirao i predavao do 2008. godine. Na Geoekonomskom fakultetu bio je redovni profesor od 2008. do 2012. godine. Od 2012. do penzionisanja 2025. godine radio je kao naučni savetnik u Institutu za političke studije.

Honorano i kao gostujući profesor predavao je ili sada predaje na Ekonomskom fakultetu, Pravnom fakultetu, Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Banja Luci, Visokim studijama bezbednosti i odbrane Vojne akademije, Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Srpskoj internet akademiji. Bio je prodekan za nauku Geografskog fakulteta, stalni saradnik i član upravnog odbora nekadašnjeg privatnog Instituta za geopolitičke studije.

Autor ili koautor je detaljnih etničkih karata ex-jugoslovenskog prostora i jedan od pokretača naučnog projekta „Etnički prostor Srba" Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1991–1995. godine, a koji je rezultirao sa nekoliko koautorskih monografija na srpskom, grčkom i engleskom jeziku, te dokumentacijom za Konferenciju o Jugoslaviji u Londonu 1992. godine.

Član je Srpskog geografskog društva, Društva „Sveti Sava", Matice srpske (Odbora Odeljenja za društvene nauke), Odbora za proučavanje stanovništva SANU i Odbora za proučavanje Kosova i Metohije SANU. U redakcijama je naučnih časopisa Politeia i Kosovsko-metohijski zbornik. Urednik Zbornika Matice srpske za društvene nauke bio je 2020–2022. Do odlaska u penziju rukovodio je Centrom za geopolitiku u Institutu za političke studije iz Beograda. Od početka 2023. i sada je glavni i odgovorni urednik naučnog časopisa Nacionalni interes.

Bavi se teorijskom geopolitikom, geopolitikom Balkana i geopolitikom srpskih zemalja. Napisao je brojne naučne radove, udžbenike, enciklopedijske odrednice i poglavlja u monografijama na srpskom, ruskom i engleskom jeziku. Organizovao je više zapaženih naučnih skupova i priredio nekoliko domaćih i međunarodnih zbornika radova. Dugogodišnji je geopolitički kolumnista nedeljnika Pečat i portala RT Balkan i EagleEyeExplore.

Nosilac je Ordena Karađorđeve zvijezde Republike Srpske I reda, te dobitnik nagrade „Pečat vremena" za nauku i društvenu teoriju 2017. i nagrade „Dimitrije Bogdanović" za društveno-humanističke nauke 2023. godine.

Do sada je objavio 19 autorskih i koautorskih knjiga – 3 udžbenika i 16 naučnih monografija. Monografije su: