Геополитика је дуго била занемаривана и негирана. Дисквалификујуће је сведена на „превазиђен приступ", „архаичан начин мишљења", „идеолошку догму", „доктринарно застрањивање"…, и тако порицана њена научна и употребна вредност. Упркос томе, геополитика је од научне дисциплине достигла ниво самосталне науке, а свет упоредо постајао све више геополитичан. Балкан је синоним геополитике и никада није престао да се суочава са том чињеницом. Ма колико „бежао" од геополитике, геополитика га је увек „сустизала". Та његова прошлост, садашњост, а извесно је и будућност нарочито важи за Србију, српски народ и српске земље у целини. Показало се да је мислити и делати геополитички за Србе од животне важности.

Данас се српска научна, просветна, културна, медијска и јавна сцена уопште суочавају са реафирмацијом геополитике. То је „ехо" бурних процеса перасподеле моћи и политичко-територијалног реструктурисања од глобалног до регионалног нивоа. Узроци и последице се најадекватније објашњавају на геополитички начин, и то широм света без изузетка – од Пекинга и Токија, до Вашингтона и Буенос Ајреса, и од Москве и Берлина, до Њу Делхија и Преторије. Парадоксално – с једне стране, геополитика је захваћена правом поплавом сензационалистичких анализа „естрадних" новинских, подкаст и ТВ аналитичара од којих јој прети опасност да постане „све и ништа". С друге стране, споро и недовољно се позиционира у високошколским и научно-истраживачким институцијама, где тзв. старе науке желе да је и даље задрже у стању хибернације.

Стога је формирање Центра за геополитичка истраживања не само академска, већ и практична потреба. Он би требало да буде центар гравитације за већ геополитички образоване и истраживачки доказане ауторе где ће расправљати о атуелним појавама и процесима, преиспитивати стереотипе и деконструисати предрасуде, те стратеголошки разматрати сценарије за време које долази, првенствено у балканском и српском кључу. Упоредо, сабираће младе и пружити им недостајуће геополитичко знање, мотивишући их да своју креативну енергију усмере на размишљање у смислу „опросторења политичког". Јер само у том случају неће будућност изненадити њих, већ ће они изненадити и креирати будућност. На „ползу" своју, свога народа и државе.

Миломир Степић рођен је 30. августа 1959. године у Београду. На Географском факултету Универзитета у Београду дипломирао је, магистрирао, докторирао и предавао до 2008. године. На Геоекономском факултету био је редовни професор од 2008. до 2012. године. Од 2012. до пензионисања 2025. године радио је као научни саветник у Институту за политичке студије.

Хонорарно и као гостујући професор предавао је или сада предаје на Економском факултету, Правном факултету, Факултету политичких наука у Београду и Бања Луци, Високим студијама безбедности и одбране Војне академије, Дипломатској академији Министарства спољних послова Србије и Српској интернет академији. Био је продекан за науку Географског факултета, стални сарадник и члан управног одбора некадашњег приватног Института за геополитичке студије.

Аутор или коаутор је детаљних етничких карата екс-југословенског простора и један од покретача научног пројекта „Етнички простор Срба" Географског факултета Универзитета у Београду 1991–1995. године, који је резултирао са неколико коауторских монографија на српском, грчком и енглеском језику, те документацијом за Конференцију о Југославији у Лондону 1992. године.

Члан је Српског географског друштва, Друштва „Свети Сава", Матице српске (Одбора Одељења за друштвене науке), Одбора за проучавање становништва САНУ и Одбора за проучавање Косова и Метохије САНУ. У редакцијама је научних часописа Политеиа и Косовско-метохијски зборник. Уредник Зборника Матице српске за друштвене науке био је 2020–2022. До одласка у пензију руководио је Центром за геополитику у Институту за политичке студије из Београда. Од почетка 2023. и сада је главни и одговорни уредник научног часописа „Национални интерес".

Бави се теоријском геополитиком, геополитиком Балкана и геополитиком српских земаља. Написао је бројне научне радове, уџбенике, енциклопедијске одреднице и поглавља у монографијама на српском, руском и енглеском језику. Организовао је више запажених научних скупова и приредио неколико домаћих и међународних зборника радова. Дугогодишњи је геополитички колумниста недељника Печат и портала RT Balkan и EagleEyeExplore.

Носилац је Ордена Карађорђеве звијезде Републике Српске I реда, те добитник награде „Печат времена" за науку и друштвену теорију 2017. и награде „Димитрије Богдановић" за друштвено-хуманистичке науке 2023. године.

До сада је објавио 19 ауторских и коауторских књига – 3 уџбеника и 16 научних монографија. Монографије су: